Ђуровић: Морамо надомјестити приходе које смо имали од Руса
Посланик Нове српске демократије и предсједник скупштинског одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање Дејан Ђуровић, каже да се у Црној Гори дешава да политичке одлуке утичу на пуњење буџета из сектора туризма и веома често и на сам, укупни, развој туризма.
-Најбољи примјер је одлука бивше владе да уведе санкције Руским држављанима, да укине дитлректне летове ка аеродромима у Руској Федерацији и да многима замрзне имовину - каже Ђуровић.
Он подсјећа на Монстатов податак да је прије четири године у Црној Гори боравило близу 400.000 руских држављана и који су по броју ноћења били убедљиво први.
-Можемо ово поткријепити чињеницом да су само Руси те године остварили три милиона и скоро 400 хиљада ноћења. Ово је дефинитивно податак који мора забринути наше туристичке посленике јер ће овај недостатак у ноћењима тешко надокнадити. Ако уз то додамо да су били и високо платежни гости ето још једна енигма – каже Ђуровић.
Он наглашава да Црна Гора још није успјела да надокнади тај губитак јер је сада број ноћења руских држављана је седам пута мањи.
- Такође бих овдје додао да није само питање у броју ноћења него и у улагањима у Туристичке објекте и у туристичку инфраструктуру. Добро је познато да су њихова улагања у грађевинарству и туристичко инфраструктури била и понајвећа у последњих неколико деценија. Чини се да смо се врло лако одрекли тог " колача " који је био за наш буџет врло љековит. Новац који је задњих 15 год завршавао у нашој државној каси сада је преусмјерен на неке друге земље посебно Турску која је прошле године била дестинација коју највише посвећују гости из Русије и која значајно биљежи раст броја туриста – истиче посланик црногорског парламента.
Он сматра да Црна Гора зато мора, у планирањима туристичке сезоне, да се фокусира на проналазак алтернативних тржишта како би се надомјестио губитак од 150 милиона еура због недоласка туриста из Русије и Украјине.
-Ово је још један доказ да политичке одлуке могу да буду врло штетне по државу и њен буџет и зато их треба доносити након озбиљних анализа.Такође морамо узети и препоруке земаља из Европске Уније својим грађанима да морају са већим обзиром да располажу са својим капиталом да се на тај начин труде да сами помогну својим државама тако што ће у њима трошити новац, обезбеђујуци лакши економски обрт. Имајући све ове околности у виду, црногорска туристичка привреда (као главна привредна грана) ће поново зависити од земаља у региону,а највише од државе Србије, чији грађани воле да љетују у нашој земљи и управо они остварују највећи број ноћења али и важе за туристе који остављају највише новца. Зато, повезивање у региону јесте адекватни модел за попуњавање туристичке касе- закључује Ђуровић.
ДАН
