"БИСЕРИ ИЗ БАРКЕ": Крузер у Бару, домаћин(и) на веслу

ПИШЕ: Томислав Т. Велички

Јуче, ни мање ни више, у Бар је упловио крузер. Озбиљан. Бродчина! Четири хиљаде људи искрцало се као да је ово Монте Карло, а не Бар прекопан. Зовем ја пријатеља, онако узбуђен, вичем кроз телефон:
– Вјерујеш ли ти да бар пола њих уопште не познајем!?

Знајући Бар, ово је био културни шок. Па ваљда једини смо град гдје се на шеталишту рачуна успјешност љета по броју рођака и комшија које си срео из Земуна, Берана, Љига и Билеће. А сад ето – хиљаде њих, и ништа! Ни да се јави, ни да каже „ђе си роде“.

Од шока сам, признајем, ушао у барку и испловио 200 метара од обале. Боље међу јата него међу странце. Имају и рибе неки свој ред.

На штандовима дуж шеталишта, наравно, жива ватра. Туристи запиткују:
– „Do you have a book on Serbian history?“
А продавачица, у најбољем духу барске импровизације, одговара:
– „Имамо, али је распродата. Јер то сви прво траже. Одмах уз праћке, магнете и икону Светог Саве!“

Па ви реците да туризам није наш јак сектор!

Истина је да сезона шкргуће као ручна кочница на „фићи“, али ми не одустајемо. Док су други градови дочекали туристе са инфраструктуром, ми смо их дочекали са ископаним рововима, цијевима и пластичним жутим тракама. Дјеца мисле да је то дио изложбе „Подземни свијет античког Бара“, а ја се бојим да ће неко помислити да снимамо серију „Апокалипса у приморју“.

Али ништа не брините – важно је да се поглавља испуњавају. Није јасно коме, ни зашто, али се нешто испуњава. Док ми празнимо новчанике, неко пуни извјештаје. Бар нешто пуно.

Знам, неки ће тешко отплаћивати кредите које су дигли у нади да ће љето 2025. бити златна рудa. Купили су све – од сунцобрана до нових лимузина. А сад рачунају да ли ће више зарадити на издавању соба или на продаји старог ладара.

Али ми у Бару смо народ ведра чела и фино васпитаног очаја. Кад већ пара нема, нека буде бар шале. И галије. И гостију које не познајемо.

И зато, да завршим у духу крузера:
„Добро дошли у Бар – гдје је простор Дворца краља Николе (на обалном шеталишту) у ремонту, али је хумор увијек у функцији.“