ПИШЕ: Миленко Јовановић
Тонино Пицула, хрватски европарламентарац и извјестилац Европског парламента за Србију, човјек који је са поносом објавио фотографију у униформи са аутоматском пушком из времена злочиначке акције „Олуја“, у интервјуу за подгоричку „Побједу“ осуђује „четничке војводе“, живе и мртве - и држи лекције ко може, а ко не може у Европску унију.
„Са четничким војводама се не улази у ЕУ. Били они живи или не“, каже Пицула, покушавајући да се представи као морални арбитар, док заправо стоји на фотографији са оружјем иза којег је остало четврт милиона протјераних Срба. Такав један усташа, који слави прогон и етничко чишћење, дрзнуо се да актуелној власти у Црној Гори дијели лекције о демократији и „европским вриједностима“.
Пицула у интервјуу говори о „снажном супротстављању ревизионистичким агитаторима“, наводећи да је „то важно јер такви дјелују против интереса црногорске државе“. Он дакле Србе, жртве програма којем је сам служио, покушава да прогласи ревизионистима. То је класична замјена теза: кад усташа жели да сакрије сопствену злочиначку прошлост, онда почиње да измишља „четничке агитаторе“.
Иде и даље, па каже: „Ова задња провокација са значком је еклатантан примјер деструкције односа.“ Дакле, за Пицулу није деструкција то што је прогнано цијело једно становништво, већ је деструкција ако се у Црној Гори некоме допадне четничка значка. Такво лицемјерје ријетко се среће, чак и у европској бирократији.
Држање лекција са пушком у рукама
„Поздрављам сваки покушај релаксирања односа, али биће то дуг пут јер штета причињена у протеклих неколико година није минорна“, наставља Пицула. Човјек који је са оружјем у рукама учествовао у прогону Срба, данас говори о „штети у односима“ коју су направиле значке и изјаве. То је ништа друго до увреда за здрав разум.
Када он каже: „Премијер је наравно шеф те владе и он одлучује о политичким приоритетима државе, а ја вјерујем да би то и даље требали бити добросусједски односи и улазак у Европску унију“ – онда се поставља питање: да ли је добросусједски однос прогон 250.000 људи? Да ли је добросусједски однос убијање, пљачка и паљење? Ако је то Пицулино разумијевање добросусједства, онда је јасно какву Европу он нуди Црној Гори, али и Србији - за коју је непосредни извјестилац.
Равногорци – антифашистички покрет
А кад већ Пицула говори о „четничким војводама“, ред је подсјетити га на нешто што му очигледно није познато, или то свјесно прећуткује. Равногорски покрет у Србији је правоснажном судском одлуком проглашен антифашистичким покретом, и то у земљи у којој је основан. Та одлука суда у Србији има пуну правну снагу. Не сјећам се да је неко од европских структура или хрватских политичара тада упутио било какву значајну примједбу. Потомци четника и сљедбеници те идеологије немају се чега стидјети. То, подвлачим, констатује потомак оне друге, партизанске стране у Другом свјетском рату. Јер, било је застиђа обје стране, али антифашистичка суштина не може се оспорити ни једнима ни другима. Једино усташе никад нису били антифашисти, и зато Пицули једнога дана ветинг не може измаћи. Он није прошао ветинг и никад га неће проћи.
Европа није усташки пројекат
Србија и Црна Гора могу и треба да буду дио Европе. Али не тако што ће пристати да им усташки војници, са пушком у руци и сликом из „Олује“ као доказом „европских вриједности“, одређују услове. Европа није усташки пројекат, и не смије бити. Европа моран бити или макар постати пројекат мира, дијалога и истине – све оно што је Тонино Пицула газио својим војничким чизмама деведесетих година.
Пицула није човјек који може држати лекције о историји, а још мање о моралу. Јер када каже „са четничким војводама се не улази у ЕУ“, он у ствари прикрива да је у ЕУ ушао са усташком фотографијом из злочиначке "Олује", са злочином на савјести и са лицемјерјем као методом.
Србија и Црна Гора – у Европу, али не по цијену понижења
Није непознато да је народ у већини у Црној Гори и Србији скептичан према будућности Европксе уније. Ипак, на сваком референдуму иста та већина би гласала за улазак у ЕУ јер заиста овај - један те исти народ, вјерује у оно што су званично прокламоване вриједности тог форума. За разлику од многих који су најгласнији промотери тих вриједности, а у пракси највећа супротност истима и највећи негатори свега што је ЕУ на папиру. Јесмо, дакле, и желимо да будемо дио Европе. Али не као понижени и оклеветани, не као народи којима усташа са пушком у рукама држи лекције о демократији. У Европу можемо ући само достојанствено, са истином у рукама и са поштовањем наших жртава.
Аустрија, Њемачка, Италија – сви су прошли кроз своје суочавање са прошлошћу. Само Хрватска и даље слави злочине и шаље људе попут Пицуле да другима држе предавања.
Нека буде јасно: Тонино Пицула може да буде све – и хрватски политичар, и европарламентарац, и симбол лицемјерја. Али оно што никада не може бити јесте морални узор и арбитар судбине Србије и Црне Горе.