Њемачка одбацује план ЕУ за конфискацију руске имовине
Један њемачки званичник, је рекао да би, ако би ЕУ узела новац од руске централне банке, то представљало преседан за друге земље, попут Пољске, која би поднијела тужбе Берлину за штете настале током Другог свјетског рата
Њемачка се успротивила плановима Брисела да изврши рацију на замрзнуту имовину руске централне банке како би обновила Украјину, упозоравајуц́и да би исхитрене акције могле представљати "правне или финансијске ризике".
Према писању Фајненшел тајмса, Европска комисија ради на плану који би могао да прикупи милијарде еура захтијевајуц́и од финансијских институција које држе имобилисану руску имовину да предају дио профита и искористе их за обнову Украјине.
Али након забринутости коју је изразила Европска централна банка, Берлин и друге престонице позвали су на даље „размишљање о овим идејама“. Високи званичници њемачке владе рекли су да "сумњају" да ће план добити довољну подршку јер су правни ризици превисоки.
Портпарол министарства спољних послова рекао је да ц́е Москва „морати да плати штету коју је нанијела Украјини“ и инсистирао да Њемачка чини „све што може по закону“ да пронађе и замрзне имовину руских појединаца и компанија под санкцијама, али је идеја да руска средства буду коришћена за обнову Украјине покренула „тешка финансијска и правна питања“.
Један њемачки званичник, је рекао да би, ако би ЕУ узела новац од руске централне банке, то представљало преседан за друге земље, попут Пољске, која би поднијела тужбе Берлину за штете настале током Другог свјетског рата.
Марко Бушман, Њемачки министар правде, проучио је предлоге ЕУ за запљену имовине руске централне банке и закључио да они "нису правно ваљани".
Иначе, Министарство унутрашњих послова Црне Горе (МУП) саопштило је да је замрзнула 44 некретнине 34 руска држављана којима су претходно уведене санкције.
У саопштењу, из МУП-а наводе да су на “линији стопроцентне усаглашености Црне Горе са вањском и безбједносном политиком Европске уније” данас направили “први корак”.
-За 44 некретнине Управа за катастар и државну имовину донијела је одговарајућа рјешења којима је ограничено располагање имовином у Црној Гори овим лицима - наводи се у саопштењу.
Закључују да Црна Гора одлучно испуњава обавезе преузете усвајањем Одлука о увођењу међународних рестриктивних мјера и да „само десетак дана након сусрета са шефом Јединице за Црну Гору и Србију у Генералном Директорату Европске Комисије за сусједство и политику проширења Мајклом Милером и шефицом Делегације Европске уније у Црној Гори Оаном Кристином Попом, којима смо чврсто ставили до знања да ће наше институција остварити значајне резултате на овом пољу, то и показујемо.”
На другој страни, према материјалу, званичници ЕУ су одустали од идеје о потпуној конфискацији имовине и умјесто тога траже начине да наплате дио прихода за Кијев. Једна од опција је да се обавежу депозитари хартија од вредности да дају непредвиђене доприносе из добити остварене реинвестирањем прихода од имобилисане руске имовине.
Кијев вјерује да ЕУ може да прикупи три милијарде еура годишње из средстава руске централне банке. Украјина такође разматра алтернативну шему по којој би комисија могла да користи заплијењену руску имовину као колатерал уз коју би се могла задужити за инвестиције у циљу генерисања профита који би био намијењен Кијеву.
Након руске инвазије на Украјину, Велика Британија је замрзнула преко 18 милијарди фунти имовине и планира да задржи санкције док Украјина не добије компензацију од земље агресора.
У Белгији су најавили да ц́е сву камату добијену од замрзнуте руске имовине послати на рестаурацију Украјине. Према процјенама земље, овај износ би могао да буде најмање 625 милиона еура.
Истовремено, Европска централна банка је упозорила руководство ЕУ на конфискацију замрзнуте руске имовине.
