Почело је: Суд правде ЕУ први пут укинуо санкције једном руском бизнисмену!
Суд правде ЕУ први пут је донио одлуку о укидању санкција једном руском бизнисмену Европски суд правде донио је одлуку која је створила преседан о укидању санкција против бившег шефа Озон Александра Шулгина, уведених у априлу 2022. Прије тога, донијете су само одлуке у корист његових рођака
.....
Европски суд опште надлежности, са сједиштем у Луксембургу, одлучио је да укине санкције ЕУ бившем извршном директору онлајн малопродаје Озон Александру Шулгину уведене у априлу 2022. године. Одлука о укидању санкција Шулгину ступиће на снагу након што истекне рок за жалбу Савјету ЕУ (два мјесеца и десет дана) или, ако жалба буде поднијета, ако буде одбијена.
Савет ЕУ је 8. априла 2022. увео личне санкције Шулгину, правдајући их чињеницом да је он „водећи бизнисмен“ и извршни директор Озона.
„Он је 24. фебруара 2022. године учествовао на састанку олигарха у Кремљу са предсједником Владимиром Путином, гдје се разговарало о правцу дјеловања у свјетлу западних санкција“, наводи се у саопштењу ЕУ. Ријеч је о Путиновом састанку са око 40 предузетника и менаџера, на дан почетка специјалне војне операције у Украјини. Према мишљењу Савјета ЕУ, ова чињеница је указивала на то да је Шулгин био дио круга Путину блиских „олигарха“.
Поред тога, у образложењу санкција, ЕУ је навела да је Шуљгин „укључен у економске секторе који обезбјеђују значајан извор прихода за владу” Русије.
„Ово је прва позитивна одлука Суда ЕУ у односу на представника руског бизниса“, рекла је Анастасија Константинова, партнер и шеф праксе за санкције у адвокатској канцеларији Рибалкин, Гортсуниан, Диакин анд Партнерс (фирма је заступала Шулгинове интересе и води више од десет сличних предмета у различитим јурисдикцијама, укључујући ЕУи САД).
Још један преседан био је случај бившег гувернера Севастопоља Дмитрија Овсјаникова, који је 2017. године уврштен на листу санкција ЕУ и искључен са ње одлуком суда у октобру 2022. (и Сајвет ЕУ се тада сложио са пресудом). Европски суд је тада тврдио да рестриктивне мјере Европске уније треба да буду привремене подразумијевано и да њихова ваљаност треба да буде потврђена постојаношћу стварних околности које су изазвале санкције. Другим ријечима, ако се ове околности отклоне, лице може бити скинуто са санкционе листе. Одбрана Овсјаникова је објаснила да је он престао да буде гувернер Севастопоља 2019. године „својом вољом“. У случају Шулгин, суд је подсјетио на принцип који је био у основи одлуке о укидању санкција Овсјаникову.
Шулгин је 11. априла 2022. напустио мјесто генералног директора компаније Озон и поднио оставку у Одбору директора у вези са санкцијама које су му наметнуте. Савјет Европске уније је касније ревидирао формулацију оправдања санкције, прецизирајући да је Шулгин бивши шеф Озона. Међутим, оправдање је оставило назнаку да је Шуљгин „умијешан у економске секторе који обезбјеђују значајан извор прихода за владу” Русије.
Савјет ЕУ има обавезу да најмање једном годишње за сваку укључену особу провјери да ли су критеријуми за изрицање санкција и даље на снази, каже Сергеј Гландин, партнер у пракси усаглашености и санкционисања БГП Литигатион. „Ако се оне не одрже, онда сам Савјет ЕУ мора да укине санкције. У случају Шулгина, то ће се вјероватно догодити 13. септембра на састанку Савјета ЕУ. Одлука о томе образложена је чињеницом да се након његовог одласка губи контакт са Озоном и да више нема основа за санкције“, сматра адвокат.
Шулгин је оспорио став ЕУ да би се могао назвати „водећим бизнисменом“. Такође је увјерио да је добио функцију у групи Озон због сопствених заслуга и да су му овлашћења у доношењу одлука била ограничена. Суд Европске уније сматрао је да се у вријеме када је Шулгин био члан групе Озон могао сматрати утицајним бизнисменом, а такође се сложио да је радио у индустрији која је представљала „значајан” извор прихода за државу (за то је суд прочитао калкулације које садрже информације о приходима Озон-а, његовој динамици, прогнозама обима тржишта е-трговине итд.). С тим у вези, суд није поништио првобитну одлуку из априла 2022. о укључивању Шулгина на листу санкција, али је поништио накнадне одлуке о продужењу санкција бившем шефу Озона.
Да ли ће бити тужби и у Црној Гори?
Констатујући да је Црна Гора на линији стопроцентне усаглашености са вањском и безбједносном политиком Европске уније, Влада Црне Горе је саопштила да је још 10. јуна прошле године направљен први корак у замрзавању имовине руских држављана који су под санкцијама.
За 44 некретнине, Управа за катастар и државну имовину донијела је одговарајућа рјешења којима је ограничено располагање имовином у Црној Гори. Односи се на 34 руска држављанина којима су уведене санкције.
Овако тврд став званичне Подгорице нема упориште у Уставу, па је то чињеница коју ће оштећени руски држављани и компаније користе.
Устав Црне Горе гарантује приватну имовину и странцима, а она може бити замрзнута или евентуално одузета само ако је суд доказао да је стечена од криминала. Због тога су посланици Демократског фронта као и власник и главни уредник портал Biznis.me Предраг Зечевић поднијели двије одвојене иницијативе за оцјену уставности закона на основу којих су уведене санкције.
О томе Уставни суд тек треба да се изјасни, а многи руски држављани чија је имовина замрзнута у Црној Гори најавили су тужбе.
