Црна Гора нема 6.000 пунољетних грађана који не сарађују са обавјештајним службама ?

ПИШЕ: Јован Пламанац

Подгорички адвокат Никола Ангеловски 18. јуна ове године Скупштини је поднио петицију за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе. Да би ова петиција ушла у скупштинску процедуру, неопходно је прикупити 6.000 потписа.

Иницијатива адвоката Ангеловског веома брзо је привукла пажњу црногорске јавности. Црногорска власт сваком приликом, па била она умјесна или не, барјачи својом посвећеношћу европским интеграцијама. А начин на који фукционишу безбједносне службе у Црној Гори, својствено ауторитарним режимима, међународни партнери Црне Горе уочили су као непремостиву препреку за њену интеграцију у европску заједницу држава (ЕУ).

Црногорским властима државе Европске уније су демократска свјетила којима бескомпромисно теже („ЕУ нема алтернативу“). А водећа држава ЕУ, Њемачка, прва је европска држава која је уредила питање отварања тајних досијеа злогласне службе Штази, која је дјеловала на територији Источне Њемачке од 1945. до 1990. године. Она је максималистичким рјешењима спровела лустрацију тајних досијеа Штазија и својим грађанима чија су права нарушена дјеловањем ове тајне службе пружила је праведну сатисфакцију.

На сличан начин као Њемачка, ово болно питање ријешили су и Чешка и Пољска, али и друге бивше комунистичке државе које су примљене у ЕУ. Штовише, један од главних услова за пријем у Европску унију овим држава био је отварање досија тајних служби. То је услов и Црној Гори.

Није ни требало да Црна Гора дође у ситуацију да неко покреће петицију за доношење Закона о отварању досијеа и докумената њених цивилних и војних обавјештајних служби. Према члану 93 Устава Црне Горе, „право предлагања закона и других аката имају Влада и посланик“. Како то није случај, ни у најави, питање искрености посвећености црногорских власти евроинтеграцијама сâмо се намеће. Или је, пак, страх од отварања тајних досијеа овдашњих обавјештајних служби надвладао њихову љубав према Европској унији?

Што осим евентуалног личног учешћа у раду обавјештајних служби оних који имају право да предложе Закон о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, о које су се они оглушили, иако је тај закон и његова примјена услов за пријем у ЕУ, може бити узрок њиховом страху?

У фокусу јавности након што је адвокат Ангеловски Скупштини поднио петицију за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, нашао се прогон како стварних тако и оклеветаних противника Брозовог режима, особито присталица Имформбироа (“ибеоваца“) који су монтираним судским процесима слати у злогласни логор на Голом отоку. Али, то је био обрачун са партијским колегама, поклоницима исте идеологије.

Отварање досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби требало би да објелодане још многа непочинства комунистичких власти у Југославије. Већ самим крајем рата и одмах након њега, комунистити су без суђења, или користећи монтиране судске процесе, поубијали на хиљде црногорских грађана које су означили својим идеолошким противницима.

Кључну улогу у том злочину одиграла је Обавјештајна и контраобавјештајна служба „Одјељење за заштиту народа“ (ОЗНА) која је формирана 1944. године, док Други свјетски рат још није био завршен.
ОЗНА је 1946. године реорганизована и подијељена на цивилно и војно крило. Цивилна обавјештајна служба названа је Управа државне безбједности (УДБА), а војна Контраобавјештајна служба (КОС).

Након распарчавања Југославије у грађанском рату, новонастале државе формирале су своје безбједносне службе. Црногорска „Агенција за националну безбедност“ формирана је 2005. године, унутар Савезне републике Југославије (СРЈ). Наредне године Црна Гора је прогласила независност.

АНБ је засебан државни орган, правни сљедбеник Службе државне безбједности Министарства унутрашњих послова Црне Горе. Преузела је службенике, архиву, опрему, средства и предмете али и методе рада службе чији је сукцесор. У ствари, у АНБ је остало све како је било у УДБА, тако да је тачније рећи да је ова служба преименована него да је основана.
Све вријеме свог постојања, од ОЗНА до АНБ, ова служба потчињена је партијским интересима, прво Комунистичке а потом Демократске партије социјалиста. Демократска партија социјалиста поражена је на изборима 2020. године. Коалиција коју је предводила више нема скупштинску већину, али и те како је остала присутна у Агенцији за националну безбједност.

Доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, и његова ПРИМЈЕНА, поред сазнања ко је кога шпијао, или клеветао, расвијетлили би и многе друштвене процесе, па и историјска кретања у Црној Гори од Другог свјетског рата до данас. Тако, био би расвијетљен феномен масовне пренационализације становништва Црне Горе у којој је од око 95 одсто Срба од прије рата остало њих 1,78 одсто након рата, а број националних Црногораца нарастао од 0 одсто прије рата до 90.67 одсто након рата, а да притом није било масовног пресељена становништва.

Поред улоге Управе државне безбједности (УДБА) у пренационализацији становништва Црне Горе, биће расвијетљена и њена улога у потоњим друштвеним процесима утврђивања црногорског националног идентитета: кроз језик и писмо, културу, медије, школство, науку..., као и њена улога у прогону Српске православне цркве у Црној Гори који је, преко бестијалног рушења Његошеве завјетне цркве на Ловћену, кулминирао покушајем отимања манастира и цркава који је довео до знаменитих литија, али и њена улога у оснивању НВО „Црногорска православна црква“ и касније, када је преименована у АНБ, „Факултета за црногорски језик и књижевност“.

Такође, биће расвијетљена и улога УДБА у криминилизацији режима, а преко њега и друштва, на размеђи другог и трећег миленијума, када су кријумчарење цигарета и горива, а онда и дроге и оружја, постали државни послови, са веома великим удјелом у њему људи на власти и њихових повјерљивих сарадника. Биће расвијетљена и улога црногорских обавјештајних служби, првенствено тајне полиције, како у вријеме док се још звала УДБА тако и када је преименована у АНБ, у распиривању црногорског нацизма као утврде криминализованом режиму, као и у доношењу тужилашких и судских одлука.

И те како ће бити интересантно сагледати и оперативну улогу АНБ у реализацији Референдума о независности Црне Горе 2006. године.
Веома важно биће сагледавање улоге уредника режимских медија, као и многих њихових новинара, у овим процесима које је каналисала УДБА/АНБ.

Противници Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе свој став објашњавају бојазношћу од освета, али и већих нереда и дубљих подјела у друштву. Као да црногорско друштво већ није подијељено, чак до мржње. А у тој подјели, видјели смо, огроман, можда и пресудан, допринос је управо црногорских обавјештајних служби.

Ниједан, па ни проблем дубоких подјела у црногорском друштву, неће бити ријешен његовим заташкавањем, гурањем под тепих. Да би неки проблем био ријешен, па и овај, неопходно је дијагностификовати му узроке и њих лијечити, а не њихове посљедице. Прецизну дијагнозу узрока подјела у црногорском друштву могуће је установити тек након усвајања и примјене Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе. Биће болно, али увијек је на љуту рану ишла љута трава. То је једини пут ка превазилажењу ригидних црногорских подјела.
Наравно, намеће се питање да ли је уопште иоле реално очекивати да ће досијеа и документа цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе бити отворена, па и када би закон који то предвиђа био усвојен у Скупштини. Да ли је у Црној Гори већи интерес превазилажење подјела или очување лажи на којима су оне утемељене.

Већ након прелиминарних резултата парламентарних избора 30. августа 2020. године, шредери у Агенцији за националну безбједност су стављени у пуни погон. Шредери су машине за уништавање докумената.
Уништавање досијеа и докумената чак и није најгоре што се истини може догодити у АНБ. Горе је фалсификовање досијеа и докумената, или чак подметање лажних.

Ипак, све ово не смије бити препрека усвајању и примјени Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе, предуслову превазилажења црногорских погубних подјела. Као што не смије бити препрека ни сасвим извјесни потрес на црногорској политичкој сцени: из идеолошких, стратешких, криминалних или пак – персоналних разлога.

Жртве незаконитог рада црногорских обавјештајних служби нијесу само они које су оне прогониле, него и они којима су манипулисале да би оствариле своје циљеве за потребе прво Брозовог па потом Ђукановићевог режима. Најбољи примјер томе су тзв. „комите“.

Рок за потписивање петиције за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе коју је адвокат Никола Ангеловски поднио Скупштини је 17. август. До данас, 19. јула у 14.30 сати, петиција је подржана са 763 потписа. То је само 13 одсто од потребног. Узрок томе може бити незаинтересованост црногорских грађана за отварање досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби, али и њихов страх да ће бити отворени.

Да ли је Црна Гора заиста земља изнад које је небо плаво као ниђе другдје и под којим су као ниђе другдје родни шпијуни? Ово друго ће, егзактно, показати број потписа на петицији за доношење Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби Црне Горе.
Погурајмо петицију, раширимо је по друштвеним мрежама. Изузетно је важно, због будућности Црне Горе и нашег потомства у њој. А да ли Црна Гора има 6000 грађана са бирачким правом који нијесу директно или индиректно повезани са обавјештајним службама, знаћемо 17. августа.

Петицију можете потписати на сљедећем линку:
https://epeticije.skupstina.me/.../54-zakon-o-otvaranju... 

Илустрација: Ин4С (Баћко Милачић)