ПИШЕ: Драгутин Дашо Дурутовић, адвокат
Једном сам коментарисао о човјеку који је дошао код мене да ми потпише пуномоћје, али како је био неписмен потписао се отиском прста. Мој саговорник је констатовао да је то страшно, јер тај човјек није прочитао ниједну књигу. Даљом причом смо дошли до тога да је страшније да има писмених, у смилсу да знају читати, али да нису прочитали ниједну књигу. Једна стара пословица каже „Timeo hominem unus libri“ ( чувај се човјека једне књиге), у смилу да је то особа која је не само прочитала једну књигу, у том смислу, већ индоктринирана особа, која није себи дозволила да чује и другу страну, односно да оде даље и да сазна више.
Као што је познато, Свети Василије Острошки –Чудотворац, Светац је на чије се име гдје се год налазили праве метаније и чије се име изговара са страхопоштовањем, чак и од особа које не припадају православној вјери. Чак је тако било и за вријеме тоталитарног комунизма, али након тога дошло је ново вријеме да се данас у Црној Гори односно Montenegru, појаве особе које негативно говоре о Светиљељу.
Чак себе називају Црногорцима- комитама, зеленашима...Чак не знају одакле је Свети Василије. То нисам могао да вјерујем да ће се десити. Но, то није тема овог мог пера. На дан Светог Василија ријеке људи су биле под Острогом, била је литија у Никшићу, али је био и догађај који је наравно потпуно безначајан у универзуму, али ипак изазива реакцију да се објасни људима „једне књиге“ како ствари стоје и како их лажу.
Када би узели флашу најбољег вина из Црне Горе, а заиста имао добра вина, те просули вино,а сипали сирће и даље би остала етикета да је то вино, али садржај флаше не би био исти, те би се открио пробањем исте или чак самим опажањем. Једна група идеолога који су носили бакљу, у виду штафете су покушали, а замало успјели, да из Црне Горе уклоне садржај, да проспу све што је стотинама година уграђивано и сипају нови садржај, да замијене Црну Гору Монтенегром и униште цијело историјско наслеђе. Комунизам је започео тај пројекат, а у ова нова зла времена су покушаји да се то уради и фалсификују историјске чињенице настали након Великог рата у Црној Гори.
Дакле, док је трајала литија и док се народ сабирао у Остогу у Титовграду, који се сада формално зове Подгорица, али му је дух Титов, се одиграла рукометна утакмица. Мене лично рукомет никада није занимао, иако је витешки спорт, који изискује велики напор, динамичну игру, честу промјену резултата, али није био интересантан за мене. На тој утакмици која је најмање имала везе са спортом су допирали узвици са улица мале вароши са почетка 1941. године - "е viva Montenegro". На трибинама је била велика плахта са натписом „Зеленаши“. Носила су је дјеца , чији прађедови, вјероватно данас не би умјели да прочитају тај натпис, јер је на латиници, а са друге стране почетком XX вијека било је врло мало писмених чељади у Црној Гори, јер су тако држани под апсолутном монархијом много лакше у полуфеудалном уређењу.
Ко су Зеленаши?
У економском, финансијском смислу, то су људи који дају "зајам" уз високе камате, али овдје није ријеч о томе, мада је та активност била и остала позната у Црној Гори како раније тако и данас.
Ова дјеца која вјероватно нису прочитали ниједни књигу, нити чула усмено предање развише заставу, веле Гајетушу, зелену са грбом по средини који око себе има исплетен вијенац украшен старом тробојком краљевине Црне Горе.
Е, па, драги моји. не постоји никаква застава „Гајетуша“, посебно не та зелена и интернирци у Гајети- остаци војске краљевине Црне Горе који су чак и учествивали у „Маршу на Рим“ су носили тробојку о чему постоје фотографије.
Не постоји таква застава до овога последњег времена, од деведесетих када је почело брутално фалсификовање историје. Зеленаши или Зеленашки покрет је настао иза Великог рата, Првог свјетског рата у околностима када је Црна Гора капитулирала 1916. и потписала акт о капитулацији на Цетињу, који су по овлашћењу премијера Лазара Мујушковића потписали бригадири Бећир и Ломпар.
Након 1918. када је било извјесно да ће се формирати нова држава Јужних Словена, која је прижељкивана од велике већине у Црној Гори, али и окружењу, бивши суверен Црне Горе, краљ Никола и присталице њега и његовог режима су почели припреме да то осујете.
То су радили уз помоћ краљевине Италије. Политичке прилике су биле такве да би до уједињења у краљевину СХС свакако дошло и да би Цра Гора као краљевина нестала , што због капитулације 1916. , што због пада популарости владарске куће Петровића, расположења народа за промјене и низа других околности у то вријеме.
Подгоричка скупштина је потврдила уједињење, а посланици су се изјашњавали за зелене листе који су били за опстанак Црне Горе као краљевине и бијеле листе за уједињење. То су практично биле подјеле још из времена краљевине на Клубаше и Праваше, присталице уједињења или присталице самосталне краљевине Црне Горе. Одатле су настали Зеленаши и Бјелаши као двије супротстављене скупине, али не супротстављене национално, вјерски и етнички, јер је то био исти народ из Црне Горе (браћа, рођаци, племеници, и кумови), већ политички. Чак су и Зеленаши били махом за уједињење , али под династијом Петровића као доминантном, што се у околностима одступа династије Петровић и капитулације није могло објективно очекивати након рата.
Познато је да је под патронатом краљевине Италије и бивше власти краљевине Црне Горе у егзилу настао Зеленашки покрет и настаје Божићна побуна 1919. године, која ће створити сукобе и јаз између присталица уједињена – Бјелаша и присталица самосталне Црне Горе – Зеленаша.
Мотиви су идеолошки, али и економски, не етнички. Стара власт је жељела привилегије, присталице старе власти су жељеле да очувају своје позиције, имовину, привилегије, војводства и сердарства, али у новим околностима то је било скоро немогуће задржати.
Менталитет се не мјења као и данас што се по сваку цијену желе задржати привилегије. Осим тога владавина последњег суверена је трајала од 1860. те је многима и то било превише и народ је желио промјене.
Да ли је направљена неправда Црној Гори, губитком државе остаје на историчарима да тумаче, али је у новој краљевини касније Зетска бановина била много већа, богатија и уложено је много у њу. Група официра и војсника, те присталица Петровића потпомогнути Италијом су устали са побуном на Божић и сама побуна је релативно брзо угушена, али се годинама из тога водила борба и сукоби са одметницима, односно између одметника и званичних органа власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ти одметници су себе самоназвали Комитама, по угледу на комите из 1916 -1918 - те, које су се одметнуле против окупације Аустроугарске монархије. Истина у одметницима након 1918. било је и комита од раније. Они ипак нису Комити у том смислу , већ одметници, али су се сами прозвали комитима, и отуда данас та прича.
Данашње подјеле у Црној Гори имају трага прије свега из комунистичког режима који је након 1945. покушао да Црној Гори наметне нови садржај и идентитет, те је у великој мјери завадио и подијелио Црну Гору до дан данас, али постоји велика разлика у подјелама из 1918., оних из 1941. и ових данас.
Подјеле из 1918. нису етничке- националне, већ идеолошке. Ради се о истом народу из Црне Горе , рођеној браћи која су била на супротним странама. Није ту било спора око нације и вјере, то је исти човјек, који се подијелио за и против уједињења. У тим сукобима су се убијале међусобно породице и најближи рођаци, као нпр. у породицама Мијушковић,Никчевић и многим другима.
Одметници су убили Др Ника Мартиновића, блиског рођака краља Николе који је био Бјелаш. Са друге стране у селу Повија је убијен мајор Црногорске војске Шћепан Мујушковић од стране жандармерије. Само пуким случајем је мој прађед Шоро Јелић Зеланаш избјегао сличну судбину тада. Много је примјера гдје су се ископали куће једни другима. Формално - правно одметници су нападали регуларну војску и полицију краљевине СХС, органе власти, народне посланике и прваке, дигли оружану побуну против чланице Лиге народа, те су се сматрали одметницима терористима, и држава је реаговала. Било је бруталних обрачуна и злочина са обје старне, то није спорно, али је спорно што то нема везе са данашњицом и погрешно се тумачи. У савременој Црној Гори особе, групе и удружења које себе поистовјећују са комитима или одметницима, немају никакве идеолошке, политичке националне или било какве везе са њима. То су идеолошки потомци комунизма, који су покушали да од Црне Горе направе нешто што није била, да фалсификују историју и непобитне чињенице, те да направе државу спрам себе и својих економских интереса.
Црна Гора је била држава, додуше званично тек од 1878. , а раније је била кроз историју мања или већа зависно од Отоманске окупације вјековима. Нација и народ не настаје државом, већ ствара државу, не држава народ. Прво настаје народ, па тек онда држава, а држава је категорија која се мијења и територијално и називом, и на сваки начин, а народ је народ и он остаје као категорија. Дакле овдје је мање или више исти народ из 1878., 1918., и 1941., као и днаас, али је идеологија покушала да ствара јаз између браће.
Дакле Зеленаши из 1918. и ови са утакмице немају апсолутно никакве везе, те та омладина је очигледно прочитала само једну књигу, а плашим се да није ниједну. А што се тиче братимљења Цетиња и Гајете, срећно било, али вјерујем да 99% не зна ништа о Гајети и логору тамо. Ето, ја сам био тамо да посјетим почивалиште ујака моје мајке Шћепана Јелића, комите , а касније одметника –Зеленаша који је оставио свој млади живот тамо погинувши од руке другог блиског рођака моје мајке Лазара Никчевића, комите и Зеленаша који је био мајор и одступио је за Америку.
Ето, то је прича о Зеленашима, ја се надам да у Црној Гори неће брат на брата дићи руку да би неко сакрио милионе које је од свих нас отео. За разлику од данашњих „Зеленаша“ , ја као потомак неких Зеленаша сам данас Бјелаш свим срцем и душом и кажем умјесто Viva Montenegro, Живјела Црна Гора!!!
