Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника “Неказано” уприличило је омаж књижевнику Ранку Вујачићу, уз промоцију књиге “Приче око Румије”. Вече је одржано у Гимназији “Нико Роловић” уз велики број поштовалаца и пријатеља покојног Вујачића, као и књижевних стваралаца Удружења.
Након уводне ријечи предсједника Удружења Лабуда Лончара, дугогодишња пријатељица и комшиница Вујачића, Сенка Растодер, преузела је вођење програма. Говорила је о тридесетогодишњем дружењу и заједничком учешћу у мировним покретима и протестима деведесетих година, као и о Клубу литерарних стваралаца у којем су били скупа, а које му је објавило роман “Горанов пут до транзиције” 2013. године. Посебно је истакла да је књигу “Приче око Румије” објавила Матица муслиманска Црне Горе, 2005. године, док је друго издање дјела објавио сам аутор 2022.
Весна Шошкић, директорица Радио Бара, осврнула се књигу која се промовисала и прочитала причу “Кум”, која говори о одласцима у печалбу.
Јованка Љубенко, новинарка и власница галерије “Вега”, истакла је да је Ранко Вујачић изабрао улогу хроничара: “Она је истовремено незахвална и омамљујућа. Те двије гимназије у свакој од објављених прича могле би се засебно анализирати под условом да је аутор присутан и спреман да одговори. Нажалост, у Ранковом случају, вјерујем да нам опрашта сваку опаску јер је добронамјернима то допуштао и током живота. Живљење на Пристану даривало је привилегију додатног умијећа: препознавања космополитског у провинцијалном, урбаног у тек напуштеном сеоском, значајног у наизглед спорадичном и баш у томе и јесте вриједност сваког документа, трага, приче, записа. Записивање живота савременика је трајна обавеза за сваког аутора.
Поглед са стране, па чак и с најбољом намјером није увијек препоручљива дистанца за помињање људи, њихових улога, заплета. Заплетен у туђе, аутор мора рачунати и на изгон из дворишта, кућа, кафана. На срећу, Вујачићје с мјером премјерио своја барска раскршћа, па су на њима неувређени остали његови пријатељи, комшије, другари, познаници ничим узнемирени а записани као дио времена које су дјелили са аутором”.
Учешће у вечери узели су и пријатељи покојног Вујачића. Мр Миодраг Мијовић говорио је о пријатељству и пословној сарадњи, сусрећући се са Вујачићем службено на пословима за вријеме дугогодишњег пријатељства. Барски пјесник и хуманиста Рајко Јоличић рекао је како је најбоље говорити пјесмом и одрецитовао ону која говори о Црмничким ноћима, вину и пријатељској одмјереној ријечи.
Лабуд Н. Лончар је истакао да су Ранка Вујачића у Удружењу Неказано поштовали и уважавали: “У цјелини, Ранко је написао пет књига о Бару и Баранима. Вечерас овдје не видим никог ко би представљао град Бар. Не видим никога од потомака о којима је писао Ранко. А писао је о свима без обрзира на вјеру, припадност народу или имовном стању. Ипак, ми као Удружење одржали смо своју ријеч када смо га испраћали на пут без повратка, а то је да ћемо одржати промоцију његове књиге. Ми ћемо му се одужити још једном и то тако што ћемо један од наредних бројева часописа за књижевност и умјетност посветити њему”.
Директорица Гимназије Јасна Шћекић захвалила се Удружењу “Неказано” што је баш Гимназију одабрало за промоцију ове књиге и изразила наду да ће се наставити коришћење просторија ове школе за промоције и књижевне сусрете, јер “такви сусрети оплемењују душу, а посебно код младих људи”.
У музичком дијелу програма наступили су клапа “Јединство” и Миа Драча, ученицамузичке школе “Петар II Петровић Његош”.
