Пјесник
И дође ми тако ненадано стих
Да врати душу у срећне дане
И тада сам кротак, миран и тих,
К'о пас што лиже зарасле ране
Дође ми, ко зна откуда, рима
И свог ме прожме чудна милина,
Изроне њене очи из дима
И усне медне из грког вина.
Знам, не постоји пас с то лко рана,
Лажем, ниједна зарасла није,
А свака када је опјевана,
Заболи жешће но икад прије.
И дође ми тако непозван стих,
А ране... не бива пјесник без њих.
(Невен Милаковић)
Оставите коментар
Остали чланци
Највише коментара
